Нафта и земни гас

Течна горива имају изузетан значај и низ предности у односу на чврста горива:
високи садржај сагорљиве материје и високу енергетску вредност
занемарљиви садржај влаге и пепела
могућност мешања са ваздухом чиме се омогућује регулисање процеса сагоревања
До пре неколико десетина година угаљ је био главно гориво. Међутим, ниска цена производње нафте и нагли развој индустрије аутомобилских и авионских мотора који троше нафту или њене деривате као гориво учинили су све већу потражњу за нафтом. Упоредо са тим развијала се технологија њене обраде, тако да данас нафта не служи само као гориво већ и као сировина за добијање производа и органских једињења чијом се даљом прерадом добијају детерџенти, ђубрива, лекови, експлозиви, инсектициди…
Порекло нафте:
Данас се сматра да је нафта постала од животињских организама који су пре више милиона година живели у мору. Њиховим изумирањем на дну мора таложила се огромна количина органског материјала који је помешан са песком и муљем, а услед разних тектонских поремећаја доспео дубоко у земљу. Из овог органског материјала, у одсуству ваздуха, на повишеним температурама, дејством микроорганизама, током више милиона година постаје нафта. Природном дестилацијом остатака биљних и животињских планктона настаје сирова нафта. Обично се нафта не задржава на месту постанка, већ се креће и накупља у слојевима седимента, одакле се данас експлоатише.
Заједно са нафтом налазе се и мање количине гасова познате као природни гас. Природни (земни) гас састоји се од СН₄, С₂Н₆, С₃Н₈, С₄Н₁₀ и тежих угљоводоника. Уз угљоводонике, у природном гасу заступљени су и: N₂, CO₂, He и SO₂. Заједничка карактеристика ових гасова је да смањују топлотну моћ природног гаса. Природни гас се системом цеви одводи у рафинерије, одакле се, након одвајања пропана и бутана кондензацијом под високим притисцима, одводи до потрошача. Природни гас се употребљава као гас за грејање и као гориво у индустрији и домаћинству.